Карло Скацел – Знаменити Пироћанац чешког порекла
Ако је неко чешко име остало трајно упамћено у Пироту и околини, онда је то свакако Карло Скацел.
Чак и данас, скоро један век после његове смрти, име тог знаменитог човека остало је препознатљиво и за младе генерације сачувано у називу главне градске апотеке у Пироту. Већ и по томе Карло Скацел се издваја као једини странац по коме је названа нека градска установа. Једини је вероватно и по томе што упркос многобројним заслугама Пироћанци данас као једину асоцијацију на њега имају ништа друго сем градске апотеке. Разлога за тако анемичну слику о можда и најистакнутијем грађанину Пирота током првих деценија двадесетог века, лежи вероватно и у томе што о њему није било ама баш ниједног озбиљног истраживања или било каквог објављеног писаног штива. Иако је пуних тридесет година живео и радио у Пироту не само као врсни апотекар већ и као јавни радник широког спектра деловања Карло Скацел је ипак остао ван истраживачког фокуса локалне историографије. Препуштена зубу времена громадна појава грађанског Пирота, какав је нема сумње био Карло Скацел, тек у редовима који следе би требало да добије своје прве прилично скромне биографске контуре.
Карла Скацела први пут срећемо као једног од бројних образованих Чеха који су у потрази за бољим животом нашли свој нови дом у Краљевини Србији. Као и већина његових сународника и он је пре доласка на територију Србије неко време живео и радио на простору данашње Војводине, тадашње јужне Угарске. О том периоду његовог живота нажалост не зна се скоро ништа. Пар штурих података можемо извући на основу разнородне документарне грађе коју садржи скроман фонд Карла Скацела у Историјском архиву у Пироту. Сачувана школска сведочанстава говоре да је рођен 4. октобра 1874. године у месту Преров од оца Јана Скацела који је био католичке вероисповести. У родном месту Карло Скацел је завршио гимназијско школовање после којег је студирао фармацију на Универзитету у Бечу и стекао звање магистра фармације.
Први датум за који можемо везати време његовог доласка у Београд је 1897. година када се запослио у дворској апотеци Протић. Вероватно да је након доласка у Србију ступио у брак са, десет година млађом, Олгом Бјелохвалек о којој постоји податак да је рођена у Цириху 1884. године. Обзиром на њену младост и на чињеницу да се наводи како је највећи део живота провела у Београду може се претпоставити да је у брак са Карлом Скацелом ушла током 1900. или 1901. године. Да је брак склопљен у Београду сведочи и фотографија са венчања настала у престоници као и чињеница да је управо у то време Карло Скацел већ четири године радио у Апотеци Протић стичући велико искуство у једној од тада најугледнијих престоничких фармацеутских радњи. Ако је судити по једном документу из 1901. године који је намењен Карлу Скацелу видимо да је његово познавање струке било на високом нивоу, а познанства у Бечу су му омогућавала да рад апотеке подигне на европски ниво.
Тренутак доласка Карла Скацела у Пирот тешко је прецизно одредити, а расположива изворна грађа наводи на временски интервал између маја 1901. године и јануара 1903. године. Наиме, као пиротски апотекари 1901. године помињу се Петар Спасић који је држао апотеку од 1893. године, и Урош Волић од 1897. године. На списку санитетског особља у Пироту из јануара 1903. године уз тадашњег апотекара Уроша Волића наводи се и име Карла Скацела. По свој прилици Скацелов долазак у Пирот можемо сместити негде између два поменута датума, односно у 1902. годину када је у изнајмљеном локалу отворио своју апотеку. Из врло педантно вођене књиге давања и дуговања коју је Карло Скацел ажурирао на дневном нивоу, видимо да је током првих година рада његове апотеке редовно плаћао месечни најам за локал извесном газда Голубу, као и да је имао као упошљене једног лаборанта и апотекарског помоћника. У Пироту је 28. маја 1903. године рођен Карлов и Олгин син Мирослав који је добио име по куму Мирославу Пелнаржу, сину тадашњег војног лекара Јована Пелнаржа. Како се наводи у документу Мирослав је био друго по реду дете Карла и Олге Скацел па остаје енигма када и где је рођено прво дете и каква је била његова судбина. Увидом у матичне књиге рођених у Пироту јасно се види да је прво дете рођено вероватно у Београду. Једини податак који делимично може сугерисати на прворођено дете јесте из Скацелове књиге давања и дуговања где се често помиње девојчица Мара за коју је одвајао новац за играчке. Дали је у питању најстарија ћерка брачног пара Скацел или нека рођака расположиви извори барем за сада на то питање не дају никакав одговор.
Како год, убрзо је уследила нова трудноћа и нажалост трагичан порођај. Како стоји у матичним књигама Старе цркве у Пироту, Олга Скацел се по трећи пут породила 8. августа 1904. године, међутим како је у питању била близаначка трудноћа порођај је био изузетно тежак. Једно дете је мртво рођено док је девојчица по имену Јелена, крштена по Јелени супрузи др Јована Пелнаржа, преминула већ 12. августа исте године. Да трагедија по породицу Скацел буде још већа, дан после порођаја, 9. августа 1904. године, услед крварења преминула је и Олга Скацел у својој двадесетој години.
Сурове околности учиниле су Карла Скацела удовцем. Нажалост, породичне несреће се тиме нису окончале. Каква је била судбина прворођеног детета за сада не знамо, али из рукописне књиге Легатори фонда сиромашних ученика пиротских основних школа видимо да је Карло Скацел убрзо изгубио и сина Мирослава који је умро 21. новембра 1908. године па је Карло Скацел постао легатор фонда на име свога сина са уплаћених 250 динара. Дечак који је прерано преминуо, у својој петој години, се помиње и у већ поменутој књизи давања и дуговања више пута као Мирко коме је отац редовно куповао играчке и те износе бележио. Што се тиче детета, које се помиње у писаној Скацеловој заоставштини као (Мара) Марија датум њене смрти није познат, али се бележи прослава њеног рођендана 1907. године.
Више него сурове породичне околности бар мало су кренуле на боље током 1911. године када се Карло Скацел поново оженио, овога пута Олгом Јовановић, Пироћанком која је у то време радила као учитељица. Из сачуваних извора видимо и Олгу Скацел као изузетно друштвено ангажовану особу жељну да унапреди средину у којој је живела. Највећи домети њеног рада били су у оквиру Подружнице женског друштва у Пироту где је Олга Скацел као председница иницирала низ активности од ширег јавног значаја двадесетих година прошлог века. За свој предани рад Олга Скацел је 1928. године указом краља Александра Карађорђевића одликована Орденом Светог Саве петог реда. Како са Олгом није имао деце, Карло Скацел је велику емотивну и материјалну пажњу посветио браћи и рођацима своје супруге које је великодушно помагао и школовао у иностранству.
Давор Лазаревић, историчар
Фотографије: Музеј Понишавља