Pročitajte prethodna pitanja i odgovore, možda pronađete odgovarajući savet za sebe. Međutim, imajte u vidu da ovo nije zamena za ličnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.
Najčešće postavljana pitanja
Pročitajte prethodna pitanja i odgovore, možda pronađete odgovarajući savet za sebe. Međutim, imajte u vidu da ovo nije zamena za ličnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.
Bolovi u stomaku su bolovi koji se osećaju od ispod rebara do karlice. U stomaku se nalaze mnogi organi, uključujući želudac, jetru, pankreas, tanko i debelo crevo i reproduktivne organe. Tu se nalaze i veliki krvni sudovi.
Ozbiljni uzroci bolova u stomaku uključuju upala slepog creva i trudnoću. Međutim, većina bolova u stomaku je bezopasna i prolazi bez komplikacija. Većini ljudi je potrebno samo smirivanje simptoma. Ponekad bolovi u stomaku mogu prestati i uzrok nikada neće biti poznat, ili možda uzrok postaje očigledniji s vremenom.
Obevezno se javite svom izabranom lekaru ili službi hitne pomoći ako imate bilo šta od sledećeg:
Simptomi bolova u stomaku kod odraslih
Vrsta bola može se veoma razlikovati. Kada se pojavi, bol u stomaku, može biti:
Uzroci bolova u stomaku kod odraslih
Postoji mnogo razloga zbog kojih imate bolove u stomaku. Ljudi se često brinu zbog slepog creva, kamena u žuči, čireva, infekcija i trudnoće. Lekari se takođe brinu zbog ovih, kao i mnogih drugih stanja. Bol u stomaku možda ne dolazi iz stomaka. Neki iznenađujući uzroci uključuju srčani udar i upalu pluća, stanja u karlici ili preponama, neke kožne osipe poput herpes zostera i probleme sa stomačnim mišićima poput naprezanja. Bol se može javiti zajedno sa problemima u urinu ili pokretima creva ili problemima sa menstruacijom.
Sa toliko organa i struktura u abdomenu, lekaru može biti teško da bude apsolutno siguran u uzrok vašeg problema. Lekar će vam postaviti nekoliko pitanja, a zatim će vas pažljivo pregledati. Uzrok bola možda nije sasvim ozbiljan. Drugi scenario može biti da lekar ne može da pronađe uzrok, ali bol se popravlja za nekoliko sati ili dana. Sve što lekar može da uradi je da bude siguran da za bol nije potrebna operacija ili prijem u bolnicu.
Dijagnoza bolova u stomaku kod odraslih
Ako su potrebni pregledi i testovi, oni mogu uključivati:
Kada dobijete rezultate, lekar će vam ih objasniti.
Lečenje bolova u stomaku kod odraslih
Vaš tretman zavisi od toga šta uzrokuje vaš bol, ali može uključivati:
Briga o sebi kod kuće
Većina bolova u stomaku prolazi bez posebnog tretmana. Potrebno je posetiti izabranog lekara, ali postoje neke stvari koje vam mogu pomoći da ublažite bol, uključujući:
Bolovi u stomaku kod dece
Deca se često žale na bolove u stomaku. To je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg roditelji vode decu kod pedijatra. Teško je dijagnostikovati bol u stomaku. Lekar će vam postaviti pitanja, a zatim pregledati dete. Ponekad problem može biti sasvim očigledan, tako da nisu potrebni testovi.
Kod mnoge dece sa bolovima u stomaku bol prođe za nekoliko sati ili dana bez posebnog tretmana i često se ne može naći uzrok. Ponekad uzrok postaje očigledniji s vremenom i lečenje se može započeti. Ako bol ili drugi problemi potraju, obratite se svom izabranom pedijatru.
Uzroci bolova u stomaku kod dece
Postoje mnogi zdravstveni problemi koji mogu prouzrokovati bolove u stomaku kod dece, uključujući:
Ponavljani stomačni bol
Neka deca trpe ponavljane napade bolova u stomaku, što roditelje može zabrinuti.
Deca mogu osećati bol u stomaku kada su zabrinuta za sebe ili ljude oko sebe. Razmislite da li nešto uznemirava vaše dete kod kuće, u školi ili vrtiću ili kod prijatelja.
Upala slepog creva
Upala slepog creva je jedan od najčešćih razloga zbog kojih će vašem detetu možda trebati operacija. Slepo crevo je mala, slepa cev koja vodi od dela tankog creva creva. Ako se ova cev blokira, to može prouzrokovati infekciju. Upala slepog creva može se desiti u bilo kojoj dobi, ali je retka kod male dece.
Bol često počinje u sredini stomaka i spušta se nisko na desnoj strani. Stomak postaje bolan na dodir. Ovo je često gore kod kašljanja i šetnje. Dete sa upalom slepog creva često pokazuje znake lošeg stanja, poput groznice, odbijanja hrane, povraćanja ili (ponekad) dijareje.
Ako ste zabrinuti da vaše dete može razviti upalu slepog creva, posetite lokalnog lekara ili idite na odeljenje za hitne slučajeve najbliže bolnice. Često je potrebna operacija uklanjanja slepog creva, mada se u nekim slučajevima problem reši bez operacije.
Dijagnoza bolova u stomaku kod dece
Kada je problem sasvim očigledan, nisu potrebni testovi. Ako su potrebni testovi, oni mogu uključivati:
Lečenje bolova u stomaku kod dece
Lečenje vašeg deteta zavisiće od toga šta lekar misli da mu uzrokuje bol. Lečenje može biti jednostavno kao slanje deteta kući sa savetom da se odmori, pije tečnost i povede računa o ishrani. Ostale mogućnosti lečenja uključuju prijem u bolnicu i operaciju.
Briga o vašem detetu sa bolovima u stomaku
Opšti predlozi za ublažavanje bola uključuju:
Kada potražiti hitnu medicinsku pomoć zbog bolova u stomaku kod dece
Odmah se obratite izabranom lekaru ili odeljenju hitne pomoći najbliže bolnice ako vaše dete:
Akne obično počinju u tinejdžerskim godinama, a nestaju nakon osam do deset godina. U nekim slučajevima mogu trajati do 30-ih, pa i 40-ih godina.
Akne nastaju upalom folikula dlake. Najčešće se javljaju na licu, leđima i grudn košu. Uključuju mitesere, bele tačke, bubuljice i ciste. U težim slučajevima, akne mogu dovesti do trajnih ožiljaka.
Ciste su depoi ispod kože u kojima se nalazi gnoj i drugo tkivo, ali se ne javljaju u predelu glave kao bubuljice. Mogu izazvati ožiljke, mrlje, neujednačenu boju kože i jamice.
Nažalost, akne pogađaju ljude u trenutku kada najviše žele da izgledaju najbolje. Akne mogu učiniti da se tinejdžeri osećaju neugodno i loše.
U apotekama je na raspolaganju više načina lečenja akni. Najefikasniji od njih sadrže benzil peroksid, koji je antiseptik. Deluje na sprečavanju stvaranja novih bubuljica, rezultati se prvi put vide nakon šest do osam nedelja svakodnevne upotrebe.
Izabrani lekar takođe može da prepiše retinoidne kreme, antibiotske kreme ili antibiotske tablete, koje takođe sprečavaju stvaranje novih bubuljica. Mogu se koristiti zajedno sa kremama koje sadrže benzil peroksid.
Ako su vam akne jake, izazivaju ožiljke ili ozbiljnu nevolju, možda će vam trebati uput za dermatologa za lečenje izotretinoinom. Nakon tretmana izotretinoinom, većina ljudi se izleči od akni.
Iako postoje razni hirurški i laserski tretmani koji mogu pomoći ožiljcima od akni, najbolji način lečenja ožiljaka je prevencija.
Ako ste zabrinuti zbog problema sa kožom ili nege kože, obratite se lekaru ili farmaceutu za informacije o mogućim tretmanima.
Akne – hormoni i genetika
Na početku puberteta, androgeni hormoni se oslobađaju u telo. I dečaci i devojčice imaju androgene hormone, ali dečaci ih imaju više. Androgeni hormoni povećavaju lojne žlezde na koži lica, vrata, leđa, ramena i grudnog koša i proizvode više sebuma.
Bakterije koje inače žive na površini kože koriste sebum za svoju ishranu a nusproizvodi njihove ishrane iritiraju kožu, zatvaraju pore i proizvode mitesere, bubuljice i ciste.
Devojčice imaju tendenciju da pubertet dostignu ranije od dečaka, pa se akne kod njih javljaju u mlađem dobu. Akne se mogu pogoršati ili „izbiti“ u određeno vreme menstrualnog ciklusa kod devojčica, obično neposredno pre menstruacije.
Strategije samopomoći za akne
Predlozi za suzbijanje akni uključuju:
Lečenje akni – bez recepta
Neki preparati protiv akni mogu se kupiti bez recepta u apotekama ili supermarketima. Oni deluju čišćenjem kože i isušivanjem viška ulja.
Kod takvih tretmana može se javiti blaga iritacija. Ako se to dogodi, napravite kratku pauzu i ponovo pokušajte nakon nekoliko dana. Ako je iritacija prekomerna, zaustavite korišćenje preparata i razgovarajte sa svojim lekarom o alternativnom leku.
Dobra je ideja razgovarati sa farmaceutom pre nego što kupite proizvod da biste saznali koji bi vam preparat mogao biti najkorisniji. Sredstvo za čišćenje kože sklonih aknama može biti sve što je potrebno za blage akne. Ne oslanjajte se na reklame ili savete prijatelja.
Lečenje akni – profesionalno
Ako se vaše akne ne poboljšavaju lečenjem bez recepta ili ako imate teže oblike akni, moraćete da posetite svog lekara. Izabrani lekar može da proceni vaše akne, utvrdi da li se pojavljuju ožiljci i propisuje tretmane specifične za vašu vrstu akni.
Takođe vas mogu uputiti dermatologu radi procene i mogućeg uvođenja izotretinoina. Posle terapije izotretinoinom, većina ljudi se izleči od akni. Izotretinoin može imati neželjene efekte koje treba pažljivo objasniti pre nego što započnete lečenje.
Lekovi mogu dovesti do značajnih poboljšanja izgleda kože i mogu smanjiti broj novih bubuljica.
Medicinski tretmani su lokalni ili oralni i mogu da uključuju:
Ujedi i ubodi insekata obično uzrokuju iritaciju kože, što nije alergijski odgovor, ali neki ljudi mogu imati i alergijske simptome koji se kreću od blagih do teških i opasnih po život.
Ubodi insekata od pčela, osa i stršljena česti su uzrok teških alergijskih reakcija (anafilaksije) u Srbiji. Teške reakcije na ujede insekata komaraca, mušica,muva i krpelja su ređe, iako ujedi mogu da izazovu blaže alergijske reakcije. Teške alergijske reakcije na ujede zmija su retke.
Uzroci alergija na ujede i ubode
Otrov insekata poput pčela, osa i stršljena jedan je od najčešćih uzroka teških alergijskih reakcija (anafilaksije). Ako ste alergični na jednu vrstu insekata, nećete nužno biti alergični na drugu vrstu. Insekti kao što su mušice i komarci češće uzrokuju lokalne alergijske reakcije, ali ponekad mogu izazvati i ozbiljne.
Pčele i ose
Medonosna pčela je najčešći uzrok alergijskih reakcija na insekte u Srbiji. Pčele mogu ubosti samo jednom, jer ubrizgaju vreću otrova u kožu i potom uginu.
Za razliku od pčela, ose mogu ubosti nekoliko puta.
Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima veću žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli.
Krpelji žive na vegetaciji i vezuju se za kožu ljudi i životinja.
Reakcije na ujed krpelja uključuju:
Ako uznemirite ili pokušate da uklonite krpelja, on može ubrizgati svoju pljuvačku i to može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju. Alergija na krpelje takođe može učiniti ljude alergičnim na crveno meso i želatin napravljen od životinja.
Simptomi alergije na ujede i ubode
Imuni sistem reaguje na specifične molekule okidača alergije (alergene) kod svih alergija. Vaš imuni sistem proizvodi antitela koja otkrivaju alergen i izazivaju zapaljenske reakcije i oslobađanje hemikalije koja se naziva histamin.
Alergijske reakcije na ubode i ujede insekata kreću se od blagih lokalnih reakcija na mestu uboda ili ujeda do ozbiljnih alergijskih reakcija koje su opasne po život. Veća je verovatnoća da će se simptomi poboljšati kod dece nego kod odraslih. Odrasli su u najvećem riziku od ozbiljne alergijske reakcije.
Ubodi i ujedi često bole i mogu prouzrokovati manje crvenilo i svrab na mestu, ali ovi simptomi nisu uzrokovani alergijskom reakcijom.
Vođenje evidencije o vašim simptomima
Dijagnostikovanje alergije može biti teško. Ako mislite da imate alergiju nakon što ste ujedeni ili ubodeni, napravite evidenciju (dnevnik) svojih simptoma kako biste vi i vaš lekar lakše razumeli uzrok vaših simptoma.
Uključite informacije o tome da li se javljaju vaši simptomi:
Lokalne kožne alergijske reakcije
Neki ljudi će imati alergijsku reakciju koja uzrokuje osip ili veliki otok oko mesta uboda ili ugriza. Ako imate lokalnu kožnu alergijsku reakciju na ubod ili ujed insekta, imate manje od 1:10 šansi da ubod u budućnosti izazove ozbiljnu alergijsku reakciju.
Generalizovane alergijske reakcije
Generalizovana alergijska reakcija pogađa delove tela izvan mesta uboda ili ugriza, ali nije opasna po život.
Simptomi generalizovane alergijske reakcije uključuju crvenilo, otok kože ili osip ili urtikariju na delovima tela, osim na mestu uboda ili ugriza.
Iako ovi simptomi nisu opasni po život, ako ste iskusili generalizovanu alergijsku reakciju, trebalo bi da posetite svog lekara koji će vas možda uputiti medicinskom specijalistu (alergologu ili kliničkom imunologu).
Teška alergijska reakcija – anafilaksa
Teška alergijska reakcija (anafilaksa) nakon ugriza ili uboda insekta opasna je po život.
Simptomi teške alergijske reakcije uključuju:
Blaži alergijski simptomi koji se mogu javiti pre ozbiljne alergijske reakcije uključuju:
Ako ste iskusili bilo koji od ovih simptoma nakon uboda ili ujeda insekta, postoji veći rizik od ponovne teške reakcije ako vas ubode ili ujede ista vrsta insekata. Trebali biste zatražiti od svog lekara da vas uputi alergologu ili kliničkom imunologu.
Dijagnoza alergije na ujede i ubode
Ako imate alergijske simptome nakon što ste ujedeni ili ubodeni, posetite izabranog lekara koji će vam postaviti nekoliko pitanja o vašim reakcijama. Vaš dnevnik simptoma pomoći će vam da odgovorite tačno. Da bi vam dijagnostikovao alergiju, lekar vas može uputiti kod alergologa ili kliničkog imunologa.
Alergolog može da testira na alergije pomoću nekoliko metoda, u zavisnosti od vrste potencijalne alergije. Da bi testirao alergiju na ugriz ili ubod, alergolog može da koristi test uboda kože ili krvni test za alergije.
Ugrizi krpelja mogu kod nekih ljudi dovesti do toga da postanu alergični na crveno meso (alergija na meso sisara) i želatin. Testiranje na ove alergije je složenije i trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom ili alergologom.
Lečenje alergija na ujede i ubode
Najbolja strategija za lečenje je smanjenje rizika od ujeda i uboda insekata. Pristupi smanjenju rizika od ujeda i uboda uključuju:
Hitno lečenje teških alergijskih reakcija
Stariji ljudi i oni koji imaju problema sa disanjem su u najvećem riziku da razviju tešku alergijsku reakciju, pa se odmah moraju javiti svom izabranom lekaru. Ako ste imali ozbiljnu alergijsku reakciju na ubod insekta, veća je verovatnoća da ćete je ponovo imati ako vas ubode.
Ako ste nekad imali ozbiljnu alergijsku reakciju (anafilaksa), ponesite autoinjektor za adrenalin kao što je EpiPen®.
Terapija ozbiljne alergijske reakcije:
Prva pomoć za manje alergijske reakcije
Pčele često ostavljaju bodljikavi ubod, a izbacivanje uboda iz rane u roku od 30 sekundi pomoći će i smanjiti količinu otrova koji ulazi u vaše telo. Koristite ivicu nokta, kreditne kartice ili ključ od automobila da biste prevrnuli vrećicu. Ne vucite i ne stiskajte vreću za otrov, jer to može povećati količinu ubrizganog otrova.
Ose ne ostavljaju žaoku iza sebe, ali mogu ubosti i nekoliko puta.
Za manje alergijske reakcije, pristupi pružanju prve pomoći uključuju:
Za velika i bolna područja otoka, možda ćete morati da posetite svog lekara da biste dobili tablete kortiokosteroida za smanjenje otoka.
Uklanjanje krpelja
Za sve ugrize krpelja, prvo treba ubiti krpelja sprejom, tako da krpelj ne može ubrizgati pljuvačku u vaše telo. Jednom kada je krpelj mrtav, trebalo bi da ga uklonite što je pre moguće i što bezbednije. Ovo će pomoći da se smanji rizik od razvoja infekcija ili paralize krpelja. Ako niste alergični na krpelja, pravilno i brzo uklanjanje će smanjiti rizik od razvoja alergije.
Ako ste alergični na krpelja, rizikujete ozbiljnu alergijsku reakciju (anafilaksiju) ako vas ugrize.
Ako nađete krpelja, trebalo bi da se javite najbližoj ambulati ili sližbi hitne medicinske pomoći, posebno ako ste visoko alergični
Neke ljude koji nisu toliko alergični može zdravstveni radnik obučiti za bezbedno uklanjanje krpelja.
Imunoterapija za alergije na ubode i ujede
U nekim slučajevima vaš alergolog može predložiti imunoterapiju poznatu kao desenzibilizacijatokom. Ovo može pomoći u poboljšanju tolerancije na pokretač alergije i smanjenju simptoma u nekim okolnostima. Imunoterapija nije dostupna kod alergija na krpelje.
Starost utiče na sposobnost začeća i rađanja zdrave bebe i za muškarce i za žene.
Starost i plodnost žena
Žena se rađa sa svim jajnim ćelijama koje će imati u životu. Njene jajne ćelije stare sa njom, smanjujući se u kvalitetu i količini. Starost je najvažniji faktor koji utiče na plodnost žene. Iako dobro zdravlje poboljšava šansu da zatrudnite i dobijete zdravu bebu, to ne poništava efekte starosti na plodnost žene.
Žena u ranim i srednjim dvadesetim godinama ima 25 do 30% šanse da zatrudni svakog meseca. Plodnost generalno počinje da se smanjuje kada je žena u ranim 30-ima, a više nakon 35. godine. Do 40. godine šansa da zatrudni u bilo kom mesečnom ciklusu iznosi oko 5%.
Uobičajena je zabluda da je vantelesna oplodnja može prevazići starosnu neplodnost. Starost žene takođe utiče na šanse za uspeh sa vantelesnom oplodnjom.
Rizik od komplikacija u trudnoći raste i sa godinama. Rizik od pobačaja i hromozomskih abnormalnosti u fetusu povećavaju se od 35. godine. Komplikacije poput gestacijskog dijabetesa , placente previa (kada placenta prekriva ceo ili deo grlića materice, što povećava rizik od odvajanja placente), carski rez i mrtvo rođenje takođe su češće kod starijih žena nego kod mlađih.
Uslovi koji mogu uticati na plodnost žene uključuju endometriozu i sindrom policističnih jajnika (PCOS).
Starost i plodnost muškaraca
Iako su efekti ženskog uzrasta na plodnost poznati već dugo, novije studije su otkrile da starost muškog partnera takođe utiče na šansu za trudnoću i zdravlje u trudnoći.
Plodnost muškaraca obično počinje da se smanjuje oko 40 do 45 godina kada se kvalitet sperme smanjuje. Povećavanje starosne dobi muškaraca smanjuje ukupne šanse za trudnoću i povećava vreme do trudnoće (broj menstrualnih ciklusa potrebnih za zatrudnjavanje) i rizik od pobačaja i fetalne smrti.
Deca starijih očeva takođe imaju povećan rizik od mentalnih zdravstvenih problema (iako je to još uvek retko). Deca očeva starih 40 ili više godina imaju pet puta veću verovatnoću da razviju poremećaj iz autističnog spektra nego deca očeva starih 30 godina ili manje. Takođe imaju malo povećan rizik od razvoja šizofrenije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja kasnije u životu.
Katarakta je zamućenje normalno bistrog sočiva oka. Katarakta se leči uklanjanjem zamućenih sočiva oka hirurškim putem. Zaštita od sunca i odvikavanje od pušenja mogu pomoći u sprečavanju katarakte. Katarakta je česta kod starijih ljudi.
Zbog povezanosti sa starenjem, na kraju će svi razviti kataraktu ako žive dovoljno dugo. Do 80. godine života gotovo svi ćemo imati određeni stepen formiranja katarakte.
Simptomi katarakte
Simptomi katarakte mogu biti:
Dijagnoza katarakte
Katarakta se može dijagnostikovati pregledom oka. Ako primetite bilo kakve promene u vidu, vid treba da pregleda oftalmolog (specijalista za oči).
Uzroci katarakte
Većina sive mrene razvija se kao deo procesa starenja. Dugotrajno i nezaštićeno izlaganje UV sunčevoj svetlosti, pušenje, dijabetes i porodična istorija su među povećanim faktorima rizika za razvoj katarakte.
Lečenje katarakte
Oftalmolog će vas posavetovati da li treba ukloniti kataraktu. Katarakta se može ukloniti samo operacijom, koja se obično izvodi pod lokalnim anestetikom.
Napravi se mali rez i ukloni sočivo zahvaćeno kataraktom. Zamenjuje se malim plastičnim intraokularnim sočivom. Operacija obično ne zahteva šavove, a vizuelni oporavak se obično dešava u roku od nekoliko dana. Jednom kada se katarakta ukloni, ne može se ponovo razviti.
Prevencija katarakte
Nošenje sunčanih naočara za zaštitu od dugotrajnog direktnog izlaganja UV sunčevoj svetlosti i nepušenje može pomoći u sprečavanju ranog razvoja katarakte.
Gde potražiti pomoć
Stvari koje treba zapamtiti:
Celulitis je bakterijska infekcija kože i potkožnog tkiva (neposredno ispod kože). Najčešće bakterije su stafilokokus aureus i beta-hemolitički streptokok grupe A. Ove bakterije ulaze u oštećenu ili normalnu kožu i mogu se lako proširiti na tkivo ispod kože. Za lečenje infekcije biće vam potrebni antibiotici.
Celulitis se može javiti gotovo na bilo koji deo tela. Najčešće se javlja na donjim nogama i na mestima gde je koža oštećena ili upaljena. Svako, u bilo kojoj dobi, može razviti celulitis. Međutim, rizikujete ako pušite, imate dijabetes ili imate lošu cirkulaciju.
Pre razvoja antibiotika, celulitis je bio fatalan. Uvođenjem penicilina, većina ljudi se potpuno oporavi u roku od nedelju dana.
Simptomi celulitisa
Raspon simptoma može varirati od blagih do teških i može uključivati:
Komplikacije celulitisa
Infekcija se može proširiti na ostatak tela. Limfni čvorovi mogu da nabreknu i postanu kao nežna loptica u preponama i pazuhu. Takođe možete imati groznicu, znojenje i povraćanje.
Uzroci celulitisa
Celulitis se obično javlja na područjima kože koja su oštećena ili upaljena iz drugih razloga, uključujući:
Često nije moguće pronaći uzrok celulitisa.
Dijagnoza celulitisa
Testovi mogu da uključuju:
Lečenje celulitisa
Za lečenje infekcije koriste se antibiotici. Oralni antibiotici mogu biti adekvatni, ali kod teško bolesne osobe biće potrebni intravenski antibiotici za kontrolu i sprečavanje daljeg širenja infekcije. Kako se infekcija poboljšava, možda ćete moći da pređete sa intravenskih na oralne antibiotike, koji se mogu uzimati kod kuće tokom narednih nedelju do 10 dana. Većina ljudi reaguje na antibiotike za dva do tri dana i počinju da pokazuju poboljšanje.
U retkim slučajevima, celulitis može preći u ozbiljnu bolest širenjem u dublja tkiva. Pored antibiotika širokog spektra, ponekad je potrebna i operacija.
Briga o sebi kod kuće
Predlozi uključuju:
Kada se radi o posekotinama i ogrebotinama:
O trombozi dubokih vena
Tromb je krvni ugrušak. Tromboza je stvaranje krvnog ugruška u bilo kom delu cirkulatornog sistema. Ugrušak može blokirati krvni sud, što uzrokuje potencijalno ozbiljne zdravstvene posledice.
Tromboza dubokih vena (DVT) je krvni ugrušak koji nastaje u dubokim venama noge. Tromboza dubokih vena u butini nosi rizik od plućne embolije. To se dešava kada se ugušak „otkači“ iz unutrašnjosti vene, napusti nogu i ode u plućnu arteriju, glavnom krvnom sudu pluća. Ako je ugrušak dovoljno velik, može u potpunosti blokirati tu arteriju i prouzrokovati smrt.
Protok krvi kroz vene nogu obično zahteva određenu mehaničku pomoć, jer „teče“ gore, a ne nadole. Mišići koji se skupljaju stisnu vene i prisiljavaju krv u tim venama prema gore do srca. Ovom procesu pomažu zalisci u venama, koji usmeravaju protok krvi i suzbijaju efekte gravitacije.
Sve što usporava protok krvi kroz duboke vene može izazvati DVT. To uključuje povredu, operaciju ili duge periode sedenja ili ležanja.
Raspravlja se o tome da li ograničavanje međunarodnih letova na velike daljine može ili ne može doprineti riziku od DVT-a. Ovo stanje je poznato kao „sindrom ekonomske klase“.
Zgrušavanje krvi i DVT
Krv sadrži trombocite i jedinjenja koja se zovu agensi zgrušavanja. Trombociti su lepljivi i čine osnovu sposobnosti krvi da se zgusne (zgruša).
Ako se krvni sud preseče, trombociti se sakupljaju na mestu povrede. Zajedno sa agensima za zgrušavanje, trombociti proizvode mrežu, koja hvata trombocite i stvara čep za zatvaranje rane.
Sposobnost zgrušavanja krvi je od suštinskog značaja za preživljavanje, ali takođe može dovesti do stvaranja tromba.
Faktori rizika za DVT
Neki od faktora rizika koji mogu doprineti stvaranju tromba uključuju:
Duga putovanja i DVT
Dugo putovanje vazdušnim, drumskim ili železničkim putem duže od 8 do 10 sati povezano je sa povećanim rizikom od DVT kod osetljivih ljudi. Sledeće može biti korisno za smanjenje rizika od DVT tokom dužeg putovanja:
Simptomi DVT
Simptomi DVT mogu uključivati:
Komplikacije DVT-a
Ako DVT ostane u veni noge, to može prouzrokovati brojne komplikacije, uključujući upale (flebitis) i čireve na nogama. Međutim, prava opasnost nastaje ako ugrušak napusti venu i putuje kroz cirkulatorni sistem. Plućna embolija znači da je ugrušak blokirao glavnu arteriju pluća ili jednu od njenih glavnih grana.
Procenjuje se da će oko trećina ljudi koji imaju tešku plućnu emboliju umreti. Lečenje plućne embolije koje spašava život uključuje trombolitičke (uništavanje ugrušaka) i antikoagulacione lekove (lekove za razređivanje krvi) koji rastvaraju ugrušak i obnavljaju protok krvi.
Dijagnoza DVT
Trombozu dubokih vena lako možemo zameniti sa drugim poremećajima, uključujući limfedem i hroničnu vensku bolest. DVT se dijagnostikuje pomoću brojnih testova, kao što su:
Lečenje DVT
Lečenje DVT može da uključuje:
Prevencija DVT
U bolnici je utvrđeno da graduirane kompresijske čarape za povećanje unutrašnjeg pritiska smanjuju rizik od DVT nakon operacije. Takođe se preporučuje upotreba preventivnih antikoagulansa kod ljudi za koje se smatra da imaju umeren do visok rizik od DVT.
Ako uzimate antikoagulantne lekove, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete bilo koji drugi lek (uključujući lek bez recepta).
Ostale metode za smanjenje rizika od DVT uključuju lečenje koronarne bolesti srca, smanjenje viška telesne masti, odvikavanje od cigareta, redovno vežbanje i prelazak na ishranu sa puno vlakana i „dobrim“ mastima.
Ne treba vam sjajna uspomena da biste uživali. Svakog dana postoji mnogo stvari koje nam pružaju svrhu i zadovoljstvo. Osobi sa demencijom i dalje je potreban kvalitetan život, ali bez neke pomoći porodice i staratelja mnogo je teže postići svrhu i zadovoljstvo. Postoji mnogo načina za planiranje i pružanje odgovarajućih aktivnosti osobama sa demencijom.
U idealnom slučaju, aktivnosti bi trebalo da:
Planiranje aktivnosti za osobe sa demencijom
Razumevanje osobe sa demencijom pomoći će vam da isplanirate odgovarajuće aktivnosti za nju. To znači poznavanje nekadašnjeg načina života, radne istorije, hobija, rekreativnih i društvenih interesa, prošlih putovanja i značajnih životnih događaja.
Pokušajte da ne stimulišete osobu sa demencijom. Budite selektivni u izletima. Izbegavajte gužvu, stalno kretanje i buku, što je mnogim ljudima sa demencijom neodoljivo.
Može biti korisno da napišete plan nege aktivnosti ako se za njega brinu različiti ljudi. Ovo će pomoći da se osigura da su aktivnosti dosledne i prilagođene potrebama osobe sa demencijom.
Aktivnosti mogu ponovo uspostaviti stare uloge
Iskoristite veštine koje nisu zaboravljene, poput mazanja hleba, pranja ili zalivanja, metenja ili grabuljanja u bašti… To su takođe načini na koje osoba sa demencijom može da doprinese domaćinstvu i oseća se korisno. Ohrabrite ih da imaju nešto što je njihova odgovornost, bez obzira koliko mala bila.
Aktivnosti mogu pružiti opuštanje i zadovoljstvo
Osoba sa demencijom može uživati u izletu, čak i ako se ne seća gde je bila. Ono što je važno je da se uživa u trenutku, iako se to iskustvo uskoro može zaboraviti.
Jednostavne aktivnosti su najbolje. Dajte vreme i prostor koji su potrebni da bi se osobi omogućilo da učini što više. Fokusirajte se na jednu po jednu stvar. Prenosite jednu po jednu instrukciju. Podelite aktivnosti na jednostavne korake kojima se može upravljati.
Pripremite sigurno radno mesto
Osobe sa demencijom često imaju poteškoće sa vizuelnom percepcijom i koordinacijom. Uverite se da površine nisu pretrpane, sa malo ometanja i sa što manje buke. Dobro osvetljenje (bez odsjaja). Koristite plastične posude kako biste izbegli lomljenje.
Ne dozvolite da aktivnosti pojačavaju neadekvatnost ili povećavaju stres. Nivoi sposobnosti mogu se menjati iz dana u dan. Aktivnosti se mogu prilagoditi i isprobati drugi put ako prvi put nisu bile uspešne ili prijatne.
Koristite doba dana koja odgovaraju najboljem nivou funkcionisanja osobe
Da biste postigli najveći uspeh u obavljanju aktivnosti, uzmite u obzir doba dana kada je osoba u najboljem izdanju. Na primer, ponekad je šetnju najbolje ujutro ili rano popodne. Za ljude koji kasnije tokom dana postanu nemirni ili su imali posebno dug ili besmislen dan, kasno popodnevna šetnja može biti bolja.
Podstaknite emocionalnu povezanost
Mnogi ljudi sa demencijom često zadržavaju osećaj pokreta i ritma. Slušanje muzike, plesanje ili kontakt sa bebama, decom ili životinjama pružaju pozitivna osećanja. Ljudi sa demencijom često se izvrsno sećaju prošlih događaja, a pregledavanje starih fotografija, suvenira i knjiga može pomoći osobi da se priseti ranijih vremena.
Prilika da proživite dragocene trenutke može biti duboko zadovoljavajuća. Ako su se veštine čitanja pogoršale, napravite snimke za njih. Pronađite slikovnice i časopise u oblastima interesa te osobe.
Uključite prijatna čulna iskustva
Neka senzorna iskustva koja bi se mogla svideti osobi sa demencijom uključuju:
Aktivnosti mogu biti korisne u upravljanju izazovnim ponašanjem
Aktivnosti igraju značajnu ulogu u suočavanju sa izazovnim ponašanjem. Znanje šta pomaže smirivanju ili skretanju osobe kada je nemirna ili u nevolji je veoma važno. Ovo može biti posebno korisno za negovatelja.
Važno je da se ne predajete. Desiće se greške i neuspesi, ali ne dozvolite da se osoba sa demencijom oseća neuspehom. Nastavite da pokušavate.
Demencija i vežbanje
Osoba sa Alchajmerovom bolešću stiče iste koristi od redovnog vežbanja kao i bilo ko drugi, uključujući poboljšanu kardiovaskularnu kondiciju, snagu i izdržljivost. Uvek razgovarajte sa lekarom osobe o njihovom programu vežbanja ili pre nego što započnete novi program vežbanja.
Vežbanje može doneti mnoge zdravstvene koristi, uključujući:
Prvi koraci u programu vežbanja
Predlozi za pokretanje programa vežbanja za osobu sa demencijom uključuju:
Vrste vežbanja za osobe sa demencijom
Ako je osoba uživala u određenom obliku vežbanja, podstaknite je ponovo uz vašu podršku. Ostali predlozi uključuju:
Vežba koja vam ne liči na vežbanje
Vežbanje je svaka fizička aktivnost koja povećava puls. Predlozi za aktivnosti koje se ne osećaju kao strukturirane vežbe uključuju:
Briga o bezbednosti za osobe sa demencijom
Vežbanje može biti korisno za osobe sa demencijom, ali važno je da aktivnosti budu bezbedne.
Predlozi za poboljšanje bezbednosti uključuju:
Gde potražiti pomoć
Stvari koje treba zapamtiti:
Esencijalni tremor je neurološki poremećaj koji uzrokuje nevoljno tresenje ili drhtanje određenih delova tela, obično glave i ruku. Ponekad se to dešava i sa glasom, pa zvuči drhtavo.
Drhtanje se obično pogoršava kada se koriste ruke (kinetičko drhtanje ili podrhtavanje) i značajno se smanjuje ili se potpuno zaustavlja kada ruke odmaraju. Nekim ljudima se stanje pogoršava ako drže telo u određenim položajima.
Uopšteno govoreći, esencijalni tremor se postepeno pogoršava tokom vremena i sa godinama. Uzrok je nepoznat i ne postoji lek, mada lekovi i operacija mogu pomoći. Stariji ljudi su najosetljiviji, ali bilo ko u bilo kojoj dobi može razviti esencijalni tremor – čovek može čak i da se rodi s njim. Esencijalni tremor i Parkinsonova bolest su različiti poremećaji.
Simptomi esencijalnog tremora
Simptomi esencijalnog tremora uključuju:
Esencijalni tremor nije Parkinsonova bolest
Esencijalni tremor i Parkinsonova bolest su različiti poremećaji.
Esencijalni tremor karakteriše drhtanje kada kretanje počinje, što se može nastaviti ili pogoršati tokom kretanja. Simptomi Parkinsonove bolesti uključuju:
Parkinsonova bolest je uzrokovana nedostatkom snabdevanja mozga hemijskim dopaminom, neophodnim za nesmetano i kontrolisano mišićno kretanje.
Uzrok esencijalnog podrhtavanja
Esencijalni tremor je najčešća vrsta tremora i pogađa više ljudi nego Parkinsonova bolest. Neke procene sugerišu da je pogođena oko 1 od 5 osoba starijih od 65 godina.
Nije poznat uzrok, ali se sumnja na genetsku vezu. Svako dete osobe koja ima esencijalni tremor ima 50% šanse da nasledi sam poremećaj. Ako osoba sa esencijalnim tremorom ima druge pogođene članove porodice, tada se poremećaj naziva „porodični tremor“.
Faktori koji utiču na pojavu drhtanja
Poznato je da određeni faktori pogoršavaju stanje, uključujući:
Efekti esencijalnog tremora na kvalitet života
Nekontrolisano drhtanje može na mnogo načina smanjiti kvalitet života osobe, uključujući:
Dijagnoza esencijalnog tremora
Esencijalni tremor se dijagnostikuje pomoću brojnih testova, uključujući:
Lečenje esencijalnog tremora
Ne postoji lek za esencijalni tremor. Lečenje ima za cilj suzbijanje nevoljnih pokreta. Da biste pronašli najbolji način lečenja, treba se konsultovati sa neurologom. Tretmani mogu da uključuju:
U nekim slučajevima alkohol može smanjiti drhtanje. Međutim, ovo nije preporučeni tretman, jer dugotrajna konzumacija alkohola ima značajne zdravstvene rizike.
O srčanom udaru
Da bi obavljao svoje dužnosti, srčanom mišiću je potrebna velika zaliha kiseonika i hranljivih sastojaka, koju dobija od krvi pumpane kroz koronarne arterije i njihove grane. Srčani udar se javlja kada krvni ugrušak blokira jednu ili više arterija koje dovode krv u srčani mišić. Medicinski izraz za srčani udar je akutni infarkt miokarda.
Najčešći osnovni uzrok srčanog udara je bolest koronarnih arterija (CAD). CAD se javlja kada se masne naslage (zvane plak ili ateroma) polako nakupljaju na unutrašnjem zidu koronarnih arterija i usled čega se arterije sužavaju.
Ako se krvni ugrušak stvori u suženoj arteriji i potpuno blokira dovod krvi u deo vašeg srca, to će izazvati srčani udar. Ozbiljnost srčanog udara zavisi od toga koliko je srčani mišić trajno oštećen.
Srčani udar zahteva hitnu medicinsku pomoć
Pozovite 194 za hitnu pomoć ako vi ili neko sa vama ima znake upozorenja za srčani udar .
Važno je pozvati službu hitne medicinskepomoći, jer:
Hitna pomoć je najsigurniji i najbrži način da vas odveze u bolnicu. Odmah ćete dobiti medicinsku pomoć.
Ne vozite se do bolnice. Ovo je opasno za vas i ostale učesnike u saobraćaju.
Ako živite u udaljenom regionu, a hitna pomoć nije dostupna, neka vas vozi neko drugi.
Uvek je bolje otići u bolnicu i reći da to nije srčani udar nego ostati kod kuće dok ne bude prekasno. Ignorisanje znakova upozorenja može dovesti do trajnog oštećenja vašeg srčanog mišića.
Znaci upozorenja za srčani udar
Kada imate srčani udar, možete iskusiti bol, pritisak, težinu ili stezanje u jednom ili više delova gornjeg dela tela, uključujući:
Ovo se može dogoditi u kombinaciji sa drugim simptomima. Na primer, takođe možete:
Znakovi upozorenja za srčani udar razlikuju se od osobe do osobe i ne moraju uvek biti iznenadni ili ozbiljni. Iako su bolovi u grudima ili nelagodnost najčešći simptom srčanog udara, neki ljudi uopšte neće osetiti bol u grudima, dok će drugi osećati samo blage bolove ili nelagodnost u grudima.
Možda imate samo jedan od ovih simptoma ili kombinaciju istih. Simptomi se mogu iznenada pojaviti ili se razviti tokom minuta i postupno se pogoršavati. Simptomi obično traju najmanje 10 minuta.
Ako imate znake upozorenja za srčani udar koji su ozbiljni, brzo se pogoršaju ili traju duže od 10 minuta, odmah pozovite 194 i zatražite hitnu pomoć.
Sažvaćite 300 mg acetilsalicilne kiseline, osim ako vam lekar nije rekao da ga ne uzimate.
Akcioni plan za srčani udar
Učenje znakova upozorenja i praćenje akcionog plana pruža vam najbolje šanse da preživite srčani udar.
Dijagnoza srčanog udara
Testovi koji pomažu u dijagnozi srčanog udara uključuju:
Lečenje srčanog udara
Tretmani srčanog udara mogu da uključuju:
Obavestite svog lekara. Lekovi mogu da uključuju: malu redovnu dozu aspirina i dodatni lek za razređivanje krvi (klopidogrel, tikagrelor ili prasugrel), statin (za stabilizaciju masnih naslaga u arterijama) i beta-blokator.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti (KVB)
Možete smanjiti rizik od razvoja KVB i srčanog udara uklanjanjem ili smanjenjem faktora rizika. Ovi uključuju:
Ostali faktori koje ne možete promeniti i koji mogu povećati rizik od razvoja KVB uključuju:
Promena načina života može smanjiti rizik od srčanog udara
Suočavanje sa faktorima životnog stila koji doprinose KVB, a koje možete promeniti, može vam pomoći da smanjite rizik od srčanog udara. Uključujete sledeće stvari:
Hepatitis znači zapaljenje (otok i bol) jetre. Jetra je važna za niz funkcija u telu. To uključuje regulaciju metabolizma, stvaranje proteina, skladištenje vitamina i gvožđa, uklanjanje toksina i proizvodnju žuči.
Ako jetra ne radi pravilno, to može prouzrokovati ozbiljne bolesti ili ponekad čak i smrt. Hepatitis mogu uzrokovati infekcije, virusi, hemikalije, upotreba alkohola, droga i drugi faktori. Hronični hepatitis znači kontinuirano zapaljenje jetre, bez obzira na osnovni uzrok.
Razni oblici virusnog hepatitisa nazvani su po različitim slovima abecede. Tu spadaju hepatitis A, B, C, D i E. Takođe se ponekad nazivaju hep A, hep B, hep C itd. Iako svi ovi virusi utiču na jetru, oni se šire na različite načine i imaju različite tretmane. Najčešći tipovi virusnih hepatitisa u Srbiji su hepatitis A, B i C.
I drugi virusi mogu izazvati hepatitis, poput virusa žute groznice i virusa koji uzrokuje žlezdanu groznicu.
Simptomi hepatitisa
Simpromi hepatitsa se ne javljaju kod svakog obolelog. Uopšteno govoreći, kada se pojave simptomi, oni mogu uključivati:
Hepatitis A
Svako može biti zaražen ako dođe u direktan kontakt sa virusom hepatitisa A hranom, pićem ili predmetima kontaminiranim fekalijama zaražene osobe.
Simptomi mogu trajati nekoliko nedelja, ali osoba se obično potpuno oporavi. Infekcija hepatitisom A daće doživotni imunitet. Međutim, ovo ne nudi imunitet protiv drugih vrsta hepatitisa. Dostupna je vakcina za zaštitu od hepatitisa A.
Hepatitis B
Virus hepatitisa B se širi kada krv, sperma, vaginalni sekret ili druge telesne tečnosti nekoga ko je zaražen hepatitisom B uđu u krvotok nekoga ko nije zaražen hepatitisom B.
Aktivnosti koje mogu omogućiti širenje hepatitisa B uključuju nebezbedan seks ili upotrebu nesterilne opreme za injekcije. Hepatitis B se takođe može preneti sa majke na dete, bilo kroz matericu (retko), u vreme rođenja ili nedugo nakon rođenja.
Ljudi koji su izloženi virusu hepatitisa B mogu razviti dugoročni hepatitis B, (gde virus ostaje u njihovom telu čitav život). Bebe i deca koja se zaraze imaju mnogo veću verovatnoću od odraslih da razviju dugotrajni hepatitis B.
Visoko efikasna i sigurna vakcina je dostupna za sprečavanje hepatitis B infekcije . Uključena je u standardni raspored imunizacije, počev od dojenčadi. Skrining majke pre rođenja može sprečiti infekciju novorođene dece. Ako majka ima pozitivne testove, imunoglobulin protiv hepatitisa B daje se bebi kada se rodi, kao i vakcinacija protiv hepatitisa B.
Hepatitis C
Hepatitis C je virus koji se prenosi krvlju i širi se kada krv osobe koja boluje od hepatitisa C uđe u krvotok druge osobe. Najčešći način prenošenja je deljenje sterilne opreme za ubrizgavanje droga.
Otprilike 20 do 30 procenata ljudi koji se zaraze hepatitisom C mogu proći bez lečenja. Ovi ljudi više nemaju hepatitis C i ne mogu ga preneti dalje.
Otprilike 70 do 80 procenata ljudi sa hepatitisom C, ako se ne leče, i dalje imaju virus u krvi i verovatno će imati hronični hepatitis C. Od njih će oko 10 do 20 procenata razviti cirozu , što predstavlja ozbiljno oboljenje jetre. Ovo može trajati 20 godina ili više da bi se razvilo. Mali broj ljudi sa cirozom može razviti rak jetre .
Lečenje antivirusnim lekovima direktnog dejstva znatno je poboljšalo ishode kod osoba sa hepatitisom C. Ovi tretmani mogu pomoći u smanjenju upale u jetri i ukloniti virus kod do 90 procenata ljudi, a postoje minimalni neželjeni efekti.
Ne postoji dostupna vakcina za sprečavanje infekcije hepatitisom C.
Hepatitis D
Infekcija hepatitisom D je neuobičajena u Srbiji, ali je raširena u zemljama koje imaju visoku incidencu hepatitisa B.
Virus hepatitisa D se može dobiti ili kao koinfekcija (javlja se istovremeno) sa virusom hepatitisa B ili kao superinfekcija kod ljudi koji su pozitivni na hepatitis B.
Možete dobiti hepatitis D nebezbednim seksom, deljenjem sterilne opreme za ubrizgavanje i drugim aktivnostima u kojima krv zaražene osobe ulazi u vaš krvotok.
Hepatitis E
Hepatitis E je najčešći u zemljama u razvoju. Ne postoji hronična (dugotrajna) infekcija povezana sa ovim virusom. Hepatitis E se često javlja među trudnicama, posebno u trećem tromesečju. Virus hepatitisa E nalazi se u fecesu zaraženih ljudi i životinja i širi se jedući ili pijući kontaminiranu hranu ili vodu. Prenos sa osobe na osobu javlja se ređe nego kod virusa hepatitisa A.
Trudnicama se savetuje da ne putuju u područja u kojima ima puno hepatitisa E, posebno tokom poslednja tri meseca trudnoće.
Dijagnoza hepatitisa
Testovi koji se koriste za dijagnozu hepatitisa mogu da uključuju testove krvi i ultrazvuk jetre ili fibroscan (brzi i neinvazivni test koji ultrazvukom meri „čvrstoću“ jetre).
Lečenje hepatitisa
Lečenje zavisi od vrste hepatitisa. Razgovarajte sa svojim lekarom o lečenju koje vam se preporučuje. Hronični virusni hepatitis, bilo zbog hepatitisa B ili C, može posle mnogo godina dovesti do ciroze i primarnog karcinoma jetre.
Inkontinencija podrazumeva nekontrolisano isticanje urina ili fekalija ili oboje. Inkontinencija se može javiti kod muškaraca ili žena bilo koje starosne dobi, ali je češća kod starijih ljudi. U mnogim slučajevima inkontinencija se može sprečiti.
Znaci zdrave bešike i creva
Znaci zdrave bešike i creva uključuju:
Bilo koji od sledećih simptoma može ukazivati na problem sa bešikom ili crevima:
Ako imate bilo koji od ovih simptoma ili ako imate bilo kakvih nedoumica u vezi sa toaletnim navikama, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Sprečavanje inkontinencije
Da biste sprečili urinarnu i fekalnu inkontinenciju, važno je da:
Pijenje tečnosti pomaže u sprečavanju inkontinencije
Dehidratacija može izazvati zatvor ili iritaciju bešike. Da biste sprečili dehidrataciju:
Voda je najbolja tečnost za sprečavanje dehidracije, ali druge tečnosti mogu sprečiti dehidraciju voćni sok, čaj, kafa, mleko ili supa.
Ograničite dnevni unos gaziranih pića, alkohola, čaja i kafe jer mogu izazvati iritaciju bešike.
Možete da proverite da li pijete dovoljno tečnosti gledajući boju urina . Ako ste dobro hidrirani, vaš urin treba da bude bledo žut (osim prvog urina, koji je često koncentrisaniji). Mokraća tamno žute boje može ukazivati da niste uneli dovoljno tečnosti. Zapamtite da neki lekovi, vitamini i hrana mogu uticati na boju urina.
Dijeta bogata vlaknima pomaže u sprečavanju inkontinencije
Važno je dobro jesti kako bi creva bila zdrava. Vaša dijeta treba da sadrži hranu bogatu vlaknima. Dijetetska vlakna se ne vare, tako da stolici dodaju veliku zapreminu, što je važno da bi se sadržaj kretao i da bi se izbegao zatvor. Loša ishrana može prouzrokovati hronični zatvor, što može dovesti do fekalne inkontinencije.
Predlozi za dodavanje više vlakana u ishranu uključuju:
Predlozi za fizičku aktivnost uključuju:
Dobre toaletne navike pomažu u sprečavanju inkontinencije
Dobre toaletne navike mogu pomoći u sprečavanju problema sa bešikom i crevima.
Predlozi uključuju:
Zdrav životni stil pomaže u sprečavanju inkontinencije
Izbor zdrave hrane, vežbanje i upravljanje težinom su važni za sprečavanje inkontinencije.
Predlozi za zdrav način života uključuju:
Šta je kamenje u bubrezima?
Kamenje u bubrezima su čvrsti kristali nastali od soli u urinu. Ponekad se nazivaju i bubrežni kamenci. Kamen u bubrezima može blokirati protok urina i izazvati infekciju, oštećenje bubrega ili čak otkazivanje bubrega. Mogu se razlikovati po veličini i lokaciji.
Rizik od bubrežnih kamenaca je otprilike jedan od 10 za muškarce i jedan od 35 za žene.
Nakon što imate jedan kamenac u bubregu, šansa da se dobije drugi kamen je između pet i 10 procenata svake godine. Trideset do pedeset posto ljudi sa prvim kamenom u bubregu dobiće drugi kamen u roku od pet godina. Posle pet godina rizik opada. Međutim, neki ljudi ceo život dobijaju kamenje.
Vrste kamenaca u bubrezima
Postoje četiri glavne vrste kamena u bubrezima, uključujući:
Simptomi bubrežnih kamenaca
Mnogi ljudi sa kamenjem u bubrezima nemaju simptome. Međutim, neki ljudi dobijaju simptome, koji mogu uključivati:
Lečenje bubrežnih kamenaca
Većina kamenaca u bubrezima može se lečiti bez operacije. Devedeset posto kamenja prođe samo od sebe u roku od tri do šest nedelja. U ovoj situaciji, jedini potreban tretman je ublažavanje bolova. Međutim, bol može biti toliko jak da će biti potreban prijem u bolnicu i vrlo jaki lekovi za ublažavanje bolova. Uvek potražite hitnu medicinsku pomoć ako patite od jakog bola.
Mali kamenčići u bubrezima obično ne stvaraju probleme, pa često nema potrebe za njihovim uklanjanjem. Nefrolog je najbolja osoba koja će vas savetovati o lečenju.
Ako kamen ne prođe i blokira protok urina ili prouzrokuje krvarenje ili infekciju, možda će biti potrebno njegovo uklanjanje. Nove hirurške tehnike smanjile su vreme boravka u bolnici na samo 48 sati. Tretmani uključuju:
Lekovi za kamenje u bubrezima
Za većinu ljudi sa ponovljenim kalcijumskim kamenjem, kombinacija pijenja dovoljno tečnosti, izbegavanja urinarnih infekcija i specifičnog lečenja značajno će smanjiti ili zaustaviti stvaranje novih kamenaca.
Određeni lekovi poput tiazidnih diuretika ili indapamida smanjuju izlučivanje kalcijuma i smanjuju šansu za pojavu drugog kalcijumovog kamena. Kalijum citrat ili limunski sokovi koriste se kao dodatak lečenju tiazidima i koriste se u nekim uslovima kada je urin previše kiseo.
Za ljude koji imaju visok nivo mokraćne kiseline u urinu ili koji prave kamenje u mokraćnoj kiselini, lek alopurinol će obično zaustaviti stvaranje novih kamenaca.
Uzroci bubrežnih kamenaca
Kamen u bubregu može nastati kada su supstance poput kalcijuma, oksalata, cistina ili mokraćne kiseline u visokom nivou u urinu, iako se kamenci mogu formirati čak i ako su ove hemikalije na normalnom nivou.
Lekovi koji se koriste za lečenje nekih medicinskih stanja, poput bolesti bubrega, raka ili HIV-a, takođe mogu povećati rizik od razvoja bubrežnih kamenaca.
Mali broj ljudi oboli od kamenaca u bubrezima zbog određenih medicinskih stanja koja dovode do visokog nivoa kalcijuma, oksalata, cistina ili mokraćne kiseline u telu.
Dijagnoza bubrežnih kamenaca
Mnogi kamenci u bubrezima otkriveni su slučajno tokom pregleda zbog drugih stanja. Testovi urina i krvi mogu pomoći u otkrivanju uzroka kamenaca. Dalji testovi mogu da uključuju:
Analiza bubrežnih kamenaca
Ako izbacie kamen, uzmite ga i odnesite lekaru na analizu. Analiza kamena može pomoći da se utvrdi koja je vrsta, zbog čega je nastao, kakav tretman da se obezbedi i kako u budućnosti sprečiti stvaranje novih kamenja.
Komplikacije bubrežnih kamenaca
Kamenje u bubrezima može biti od zrna peska do zrna bisera ili veće. Mogu biti glatke ili nazubljene površine, a obično su žute ili smeđe boje. Veliki kamen se može zaglaviti u urinarnom sistemu. To može blokirati protok urina i može izazvati jak bol.
Kamen u bubrezima može prouzrokovati trajno oštećenje bubrega. Kamenje takođe povećava rizik od urinarne i bubrežne infekcije, što može rezultirati širenjem bakterija u krvotok.
Izbegavanje recidiva bubrežnih kamenaca
Ako ste imali jedan kamen u bubregu, neki saveti koji mogu pomoći u sprečavanju stvaranja drugog kamenca uključuju:
Dijetalni kalcijum i kamen u bubrezima
Smanjite unos kalcijuma ispod normalnog samo ako vam je to naložio ljekar. Smanjen unos kalcijuma je neophodan samo u nekim slučajevima kada je apsorpcija kalcijuma iz creva velika.
Dijeta sa niskim sadržajem kalcijuma nije se pokazala korisnom u sprečavanju ponovnog pojave bubrežnih kamenaca i može pogoršati problem slabih kostiju. Ljudi sa kamenjem koji sadrže kalcijum mogu biti u većem riziku od razvoja slabih kostiju i osteoporoze. Razgovarajte o ovom riziku sa svojim lekarom.
Gotovo svi smo barem jednom u životu imali glavobolju. Postoje različiti uzroci koji ne moraju biti opasni. Ponekad glavobolja koja nas upozorava da smo izloženi stresu, da smo dehidrirani, da smo neispavani, da moramo hodati na svežem vazduhu ili se odreći alkohola i cigareta.
To su tzv. primarne glavobolje, od kojih su najpoznatije tenzione glavobolje i migrene.
Međutim, javljaju se sekundarne glavobolje da se nešto ozbiljnije dešava u našem telu. Oni su sporedni efekat mnogih bolesti glave (oka, uha, grla, nosa, zuba), nastaju usled promena na vratnoj kičmi ili krvnom pritisku, zbog vaskularnih bolesti, povreda glave ili tumora.
Ako se glavobolja često javlja, jakog je intenziteta ili je praćena drugim simptomima (vrtoglavica, gubitak ravnoteže, konfuzija), obavezno potražite pomoć svog lekara.
Prepoznajte tenzione glavobolje i naučite da ih suzbijate
Tenziona glavobolja je najčešća i najznačajnija primarna glavobolja. Oni su uzrokovani kontrakcijom mišića, stresom, a mi to nazivamo jednostavno glavoboljom. Epidemiološke studije pokazale su da su tenzione glavobolje češće kod žena u dobi od 30 do 40 godina.
Obično je obostrana, često se širi na vrh glave, bol je tup, poput pritiska ili stezanja, što pacijenti opisuju kao „poput obruča oko glave“. Početak glavobolje obično je postepen, a intenzitet bola je obično blag do umeren. ali intenzitet bola može se povećati učestalošću glavobolje. Nije praćen mučninom i povraćanjem, niti postoji preosetljivost na svetlost i buku. Pored bola, često donosi i umor, poremećaj spavanja i osećaj vrtoglavice.
Može se retko ponoviti i tada to nazivamo epizodnim, a može se često javljati i postati hronična. tenzione glavobolje mogu biti izazvane poremećajima spavanja, stresom, intenzivnom fizičkom ili mentalnom aktivnošću, neadekvatnom ishranom, bolovima u vratu i naprezanjem očiju, smanjenim unosom tečnosti.
U lečenju tenzione glavobolje koriste se farmakološke (lekovi) i nefarmakološke metode. Pre početka lečenja važno je identifikovati potencijalne pokretače glavobolje (tzv. Pokretače), ili šta ih pokreće. Obratite pažnju na svakodnevni unos tečnosti, ishranu i fizičku aktivnost koje mogu značajno uticati na pojavu glavobolje.
Uzrok glavobolje može biti i nedostatak magnezijuma. Studije su pokazale da 75% ispitanika ne unosi dovoljnu količinu magnezijuma putem hrane, pa je neophodno nadoknaditi taj deficit magnezijuma. Na našem tržištu se nalazi veliki broj preparata magnezijuma u različitim oblicima. Najbrži efekat se postiže unosom preparata magnezijuma u “direkt” obliku. Ovi preparati sadrže magnezijum u dozama 300-400mg što je dovoljno da se obezbedi preporučena doza magnezijuma.
Lekovi protiv bolova (analgetici) efikasni su u lečenju akutnih glavobolja i veoma je važno da se uzimaju što ranije kada se glavobolja javi, jer će početi da deluju brže i zaustaviti bol na samom početku.
Prema profesionalnim smernicama za lečenje glavobolje, analgetici koji se najčešće koriste za lečenje tenzione glavobolje su paracetamol, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ibuprofen, ketoprofen, diklofenak, naproksen…).
Važno je napomenuti da se nakon dugotrajne svakodnevne upotrebe ovih lekova može razviti „povratni“ efekat, pojava jačih i češćih bolova uzrokovanih ukidanjem analgetika, pa je zato važno analgetike uzimati umereno, u skladu sa uputstvima lekara i farmaceuta.
Metode koje ne uključuju uzimanje lekova i koriste se za ublažavanje tenzione glavobolje su metode biofeedback-a, bihevioralna terapija, psihoterapija, fizikalna terapija, masaža, akupunktura.
Koje lekove na biljnoj bazi preporučujete za nesanicu?
Nesanica je jedan od češćih problema koji muče i mlađu i stariju populaciju. Jednako su pogođene i žene i muškarci. Za prirodno rešenje nesanice mogu se koristiti preparati koji sadrže magnezijum u dozi od 200–250 mg jer je magnezijum prirodni sedativ, opušta mišiće i umanjuje napetost i nervozu koje se mogu javiti prilikom uspavljivanja ili tokom dana pa uticati na uspavljivanje. Vitamin B6 veoma povoljno utiče na san jer pomaže u pretvaranju aminokiseline triptofan u hormone serotonin. To je hormon koji utiče na naše raspoloženje i regulisanje sna.
Melatonin je jedan od bitnijih sastojaka preparata koji pomažu uspavljivanje. To je hormon koji se inače proizvodi u našem telu i pomaže kod uspavljivanja naročito kada je problem poremećen ritam odlaska na spavanje. Može se koristiti u dozi od 1 – 3 mg i kao takav se nalazi u prirodnim preparatima, sam ili u kombinaciji sa drugim sastojcima. Naročito je dobar kod ljudi koji rade po smenama i uzima se od 30 – 60 min pre odlaska na spavanje.
Od biljnih sastojaka načešće su zastupljeni valerijana, kantarion, kamilica, melisa i hmelj. Sve ove biljke povoljno deluju na opuštanje organizma i samim tim lakše dolazi do uspavljivanja i boljeg kontinuiteta i kvaliteta sna. Na našem tržistu postoje brojni prirodni preparati koji utiču na smanjenje nesanice i koji predstavljaju različite kombinacije navedenih sastojaka. Preporuka je da se svakako pored uzimanja ovih preparata ne večera obilno i kasno, ne uzimaju napitci koji sardrže kofein i da se uvek leže u približno isto vreme.
Možete li mi preporučiti nešto za regulisanje svakodnevnih problema sa vraćanjem želudačne kiseline i da li dugotrajna gorušica može da ima ozbiljnije posledice za organizam?
Da, dugotrajna gorušica može imati ozbiljne posledice za organizam ukoliko se ne leči na vreme. Prekomerno lučenje želudačne kiseline vremenom uzrokuje pojavu Helicobacter pylori, oštećuje sluzokožu digestivnog trakta što za posledicu ima nastajanje ranica (grizlica), koje kasnije mogu preći u ulkus želuca, pre-maligna stanja i na kraju i sam karcinom želuca. Gorušica je sve učestaliji problem poslednjih godina, a razlog tome je, pored stresa, pre svega neredovna i neadekvatna ishrana. Od ovog problema više pate pušači, pacijenti koji unose veće količine alkohola, kafe, kao i oni koji u ishrani imaju zastupljene obilne, začinjene i masne obroke. Stoga bi prva preporuka u terapiji upravo bila korekcija ovih loših navika, dakle regulisati telesnu težinu, uvesti izbalansirane i redovne obroke, prestati sa pušenjem, nikada ne leći odmah posle obroka i spavati sa podignutim uzglavljem. Takođe treba izbegavati preteranu upotrebu lekova protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi).
Pojačano lučenje želudačne kiseline se može efikasno kontrolisati sledećim lekovima: blokatorima protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol) koji kontrolišu lučenje želudačne kiseline, H2 blokatorima (ranitidin, famotidin), antacidima ̶ lekovima koji prikupljaju i neutrališu izlučenu kiselinu, zatim alginatima koji omogućavaju formiranje barijere na površini želudačnog sadržaja čime trenutno suzbijaju vraćanje kiseline i štite od bolova. Takođe je kod blažih tegoba indikovana primena čajeva (kantarion, hajdučka trava, nana) ili u obliku kapi i ulja. Neretko se u terapiji kombinuje više lekova jer se na taj način postiže bolji efekat.
Koji preparati su bezbedni za regulisanje telesne mase?
Sa dolaskom lepog vremena većina nas razmišlja o dijetama, vežbanju i pripremi za leto i plažu. Svi bi na brz i efikasan način da se reše suvišnih kilograma, ali u toj brzini se prave greške i suvišni kilogrami se brzo vraćaju. Prvo i osnovno – moramo da se rešimo loših navika u ishrani, pojačamo fizičku aktivnost i smanjimo stres, koliko je to moguće u ovo savremeno vreme. Sledeći korak je pravi izbor suplementa. Preparati koje preporučujemo, baziraju svoje dejstvo na tri principa: smanjenju apetita, smanjenju apsorpcije i povećanju sagorevanja masti.
U našim apotekama možete pronaći preparate koji u sebi imaju: kofein – poznat kao supstanca koja za kratko vreme ubrzava metabolizam; zeleni čaj – potpomaže razgradnju ugljenih hidrata i smanjuje nivo šećera u krvi. Od nedavno je popularna i gorka pomorandža – u sebi sadrži jedinjenje koje imitira rad efedrina, i zbog toga je moćan stimulans za mršavljenje u kratkom roku.Prilikom izbora pravog suplementa, potražite i sledeće sastojke: hitozan (šećer koji poboljšava izbacivanje masti), hrom pikolinat (mineral koji smanjuje apetit i pomaže sagorevanje viška kalorija), glukomanan (pruža osećaj sitosti), guar guma (sprečava apsorpciju masti), hudia (suzbija apetit i daje osećaj sitosti) i konjugovana linolna kiselina (utiče na metabolizam proteina i masti i ima antioksidativno dejstvo).
Kako da uklonim akne i koji prirodni preparati su najadekvatniji?
Akne predstavljaju upalno oboljenje kože koje se najčešćesće javlja kod mlađih osoba koje imaju problem sa masnom kožom lica. Pored lica, mogu se javiti i na leđima, vratu, grudima, rukama…
Lečenje akni može predstavljati dugotrajan proces i potrebno je puno strpljenja i upornosti kako bi se došlo do željenih rezultata. Svakog jutra i večeri neophodno je dobro očistiti lice nekim blagim sredstvom u vidu gela za umivanje ili losiona koji uklanja višak masnoće sa kože a pri tome je ne isušuje. To su losioni koji uglavnom sadrže pantenol i kamilicu za umirenje kože. Nakon čišćenja lica nanosi se krema za lice koja odgovara masnoj koži – gel krema. Takve kreme hidriraju kožu i sprečavaju lučenje sebuma tj. viška masnoće. To mogu biti kreme koje sadrže ekstrakt hamamelisa ili ulje čajnog drveta (čajevca).
Ukoliko ne dolazi do poboljšanja nakon korišćenja ovih preparata neophodno bi bilo da se javite dermatologu radi utvrđivanja razloga koji je uzrokovao nastanak oboljenja kože i nalaženja adekvatne terapije za rešenje problema.
Da li je konzumiranje tableta koje pospešuju dugotrajniju i lepšu boju pri sunčanju bezbedno i da li može prouzrokovati neke kontraindikacije?
Par nedelja pre izlaganja sunčevim zracima preporučuje se da se koža pripremi za tu aktivnost. Najbolji izbor su preparati koji sadrže biljne pigmente koje ljudski organizam pretvara u vitamin A. Ti biljni pigmenti su karotenoidi, nalaze su u naradžasto prebojenom voću i povrću, a od njih najpoznatiji je beta karoten. Beta karoten ima antioksidantnu ulogu, jača imunitet, štiti pluća, creva, mokraćne kanale, štitnu zlezdu, žučnu kesu… a njegovo najvažnije dejstvo jeste u tome što podstiče sazrevanje novih i zamenu starih ćelija kože. On podstiče prirodno tamnjenje kože povećavajući količinu melanina, pigmenta koji predstavlja prirodnu zaštitu od štetnih UV zraka koji su odgovorni za alergije, isušivanje i prerano starenje kože. Preparati koji pospešuju tamnjenje, dodatno koriste organizmu. Sadrže beta karoten, likopen, vitamin E, astaksantin, a svi predstavljaju jake antoksidanse koji štite oganizam od dejstva slobodnih radikala.
Preporuka je da se sa uzimanjem ovih preparata počne bar 3 nedelje pre izlaganja sunčevim zracima, a da se nastavi i tokom i nakon prestanka sunčanja kako bi se što duže održala lepa i preplanula boja, a i koža što bolje zaštitila od štetnih slobodnih radikala. Naročito se preporučuje osobama koje su sklone alergijama na sunce. Konzumiranje ovih preparata potpuno je bezbedno, jedino pri preteranom unosu moze doći do narandžaste prebojenosti kože koja prestaje par nedelja nakon prestanka uzimanja preparata. Napomena je da preparati koji pospešuju tamnjenje nisu zamena za kreme za sunčanje te je pri intenzivnom izlaganju sunčevim zracima neophodno koristiti i kreme sa adekvatim zaštitnim faktorom i kloniti je sunca između 10 i 17 časova jer je tada zračenje najače i može dovesti do oštećenja kože.
Šta je folna kiselina i zašto je važna za uzimanje pre i tokom trudnoće?
Jedinjenja folne kiseline postoje u različitim oblicima u namirnicama i organizmu. Neophodna su za sintezu, reparaciju i funkciju DNK kao i mnoge metaboličke procese u organizmu. Folna kiselina se ne nalazi u hrani već predstavlja sintetski oblik vitamina B9 i nalazi se u vitaminskim suplementima. Sintetska folna kiselina iz suplemenata se apsorbuje lakše nego folati koji se nalaze u nekim namirnicama.
Folat je oblik vitamina B koji se prirodno nalazi u hrani i nema vitaminsku aktivnost dok se ne hidrolizuje do folne kiseline. Izvor folata su sočivo, avokado, brokoli, spanać, prokelj, orašasti plodovi, citrusi i njihov sok, kvasac i zrna soje. Termička obrada hrane uništava i do 90% folne kiseline prisutne u ovim namirnicama. Prosečan dnevni unos putem hrane je oko 200 mikrograma (0,2 miligrama). Folna kiselina potrebna je za sintezu DNK, koja je neophodna za ubrzanu deobu i rast ćelija tkiva majke kao što je materica i ćelija koje će formirati tkiva i organe fetusa. Zato je neophodno da žene imaju dovoljno folne kiseline u svom organizmu kako pre, tako i tokom trudnoće. Folna kiselina se pre trudnoće i u trudnoći uzima kako bi se predupredila pojava defekata neuralne cevi (DNC) koji nastaju u ranoj trudnoći (između 17. i 30. dana trudnoće, što je obično pre nego sto žena i zna da je trudna). Ovi defekti podrazumevaju nepotpun razvoj mozga i kičmene moždine tj. ozbiljne defekte kičmene moždine (spina bifida) i mozga (anencefalija).
Da bi se smanjio rizik od nastanka DNC preporučuje se unos 400 mikrograma (0,4 miligrama) folne kiseline dnevno, počinjući bar jedan mesec pre planirane trudnoće i obavezno tokom prvog trimestra trudnoće. Ne samo žene koje planiraju trudnoću, već sve one koje mogu da zatrudne treba da unose dovoljno folne kiseline, jer je do trenutka kad saznaju da su trudne mozak i kičmena moždina njihove bebe već formiran. Na ovaj način smanjuje se verovatnoća od pojave DNC do 70%. Nije moguće predvideti koja žena će imati trudnoću sa pojavom DNC, ali majke sa povećanom telesnom masom, dijabetesom i epilepsijom imaju veću verovatnoću za nastanak DNC. Dodatno, ženama koje doje preporučuje se unos od 400 mcg folne kiseline dnevno. Rizik za pojavu toksičnosti folne kiseline zbog preteranog unosa je relativno nizak. Folna kiselina je hidrosolubilni vitamin i sav višak se izlučuje putem urina. Dozvoljena gornja granica dnevnog unosa iznosi 800 mcg (0,8 mg) za osobe starosti od 14–18 god, odnosno 1,000 mcg (1,0 mg) za osobe starosi 19 ̶ 50 god. Ipak treba voditi računa o ukupnom unosu folne kiseline iz vitaminskih suplemenata bilo da je reč o suplementima koji sadrže samo folnu kiselinu ili multivitaminskim preparatima za trudnice sa folnom kiselinom.
Da li je tokom trudnoće bezbedno koristiti sve kozmetičke preparate (dezodorans, sapun, mleko za telo…), odnosno da li neki mogu loše da utiču na plod?
Većina kozmetičkih proizvoda za svakodnevnu negu (dezodorans, sapun, mleko za telo…) renomiranih proizvođača kozmetike su potpuno bezbedni za korišćenje tokom trudnoće. Ako se ovi proizvodi nanose na manje od 10% ukupne površine kože rizik od sistemskih efekata je veoma nizak. Ipak, postoje supstance koje smatramo potencijalno štetnim za plod jer mogu kroz kožu preći u sistemsku cirkulaciju. Retinoide prisutne u nekim anti-age preparatima, treba izbegavati u trudnoći jer mogu biti potencijalno šetni za plod.
Salicilnu kiselinu možemo pronaći u brojnim preparatima za čišćenje kože, protiv akni kao i za piling. Male koncentracije salicilne kiseline do 2%, npr. u toniku za kožu koji se aplikuje do dva puta dnevno, smatraju se bezbednim. Treba izbegavati upotrebu hemijskih pilinga koji sadrže salicilnu kiselinu i BHA (beta hidroksi kiselinu kao oblik salicilne kiseline). AHA alfa hidroksi kiseline, glikolna i mlečna su bezbedne u trudnoći.
Kreme sa zaštitnim faktorom sa hemijskim filterima su bezbedne u trudnoći jer ove supstance penetriraju kroz kožu u veoma malom procentu. Uvek kao opcija postoje kreme sa mineralnim, fizičkim zaštitnim faktorima na bazi titanijum dioksida i cink oksida koji ne prolaze kožnu barijeru. Mnoge žene tokom trudnoće postaju osetljivije, tačnije, njihova koža može odreagovati na neke supstance na koje nije bila osetljiva ranije. Tada govorimo o alergiji na odgovarajući proizvod. Zato je uvek pre same aplikacije preporučljivo isprobati proizvod na manjoj površini npr. podlaktici. Takođe čulo mirisa tokom trudnoće postaje osetljivije, pa mirisi raznih kozmetičkih preparata mogu dodatno izazvati mučninu.
Koji proizvodi za žene u menopauzi mogu da se nabave u apoteci bez lekarskog recepta?
Menopauza je definisana kao trajni prekid menstrualnog ciklusa koji se javlja posle prestanka rada jajnika. To je prirodno stanje svake žene i iz tog razloga novonastale simptome treba ublažiti i učiniti da ih žene što lakše prevaziđu. Naravno, u prevazilaženju ovih tegoba značajnu ulogu igra način ishrane i fizička aktivnost. Neophodno je unositi što više svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, lanenog semena, bundevino seme i ulje, jezgrasto voće (badem, lešnik) i na taj način povećati unos kalcijuma i prevenirati osteoporozu. Povećati unos tečnosi, najmanje 8 caša vode dnevno. Zatim, pojačano unositi hranu bogatu B vitaminom, kalijumom, magnezijumom, gvožđem, jodom, vitaminom E.
U apoteci se može naći veliki broj preparata različitog farmaceutskog oblika (kapi, tablete, kapsule, čajevi) koji su u slobodnoj prodaji. U njima su najčešće zastupljeni fitoestrogeni (biljni hormoni koji su slične hemijske strukture kao ženski estrogen) koji sadrže različite biljke (soja, crvena detelina, zlatna maka) i najčešće ulaze u sastav ovih preparata. Takođe je neophodan unos D vitamina koji se može osim sunčanjem nadomestiti suplementima u vidu kapi i tableta. U apoteci se mogu naći i ulje žutog noćurka, preparati na bazi hmelja, soje, lana, pirinča, kao i preparati sa pomenutim vitaminima i mineralima koje ne možemo uneti u dovoljnoj količini hranom, a koji veoma efikasno ublažavaju simptome menopauze. U terapiji ovih simptoma se mogu koristiti čajevi nekih biljaka (virak, žalfija, majčina trava, matičnjak, kantarion) koji su takođe dostupni u slobodnoj prodaji.