О нама

Апотекарска установа Пирот је кренула у промене које ће омогућити својим пацијентима подједнак фармацеутски ниво који уживају пацијенти у Европи и у свету. Вишегодишња апотекарска пракса у нашој установи, са нашим менаџментом, гарантује квалитетну услугу нашим пацијентима. Посвећени смо мисији да  ускладимо наш рад са европским прописима и прикључимо се у глобалне фармацеутске трендове.

О здравственим приликама у пиротском крају до ослобођења од Турака 1878. године налази се мало података у литератури.

Први пиротски апотекар био је Михајло – Мина Анђелковић. Он, око 1865. године, по повратку из Цариграда отвара прву апотеку, једину продавницу лекова у којој су могли да се добију лекови по рецепту лекара из Пирота.

У апотеци Мине Анђелковића могли су да се поред трава добију и други лекови – арчови, спремљени противу нарочитих болести у пакетићима – фишецима.

– Лекови су били тако спремљени да је било потребно само рећи од чега болесник болује, па да одмах за ту болест добије фишек лека.

Ослобођењем Пирота, Влада Кнежевине Србије, предузела је мере да затечене апотеке осавремени. Наређено је да буде затворена почетком августа 1880. године. У исто време у Пироту је отпочела са радом савремена апоаека Франца Сиручека, у непосредној близини апотеке Мине Анђелковића. поред великог моста на Нишави.

О апотеци Карла Скацела, чија је стамбена кућа реконструкцијом сачувана остао је запис савременика:

– Скацелова апотека налазила се с леве стране Големог моста, са дрвеним и белим клупама на којима би људи за летњих дана чекали да лекови буду справљени. Пацијент је са страхопоштовањем улазио у апотеку, увек изнова збуњен мермерним стубовима, високим гипсаним шарама, украшеном таваницом и великом црном мермерном плочом на коју би посетилац стављао рецепт, а власник апотеке или његови фармацеути би одлазили негде уз степенице где су вероватно справљани лекови, претходно обавештавајући посетиоца да ће лек бити „готов за пола сата“.

Од 1930 – 1949. године, рад у Скацеловој апотеци организује апотекар Александар Јовановић велики Скацелов пријатељ. У то време раде још две апотеке у Пироту: Бранкова апотека „Хигија“ код Големог моста и „Народна апотека“, Живковић Милана у главној улици коју касније преузима Сретен Гаротић.

Одлуком Градског већа 1949. године све апотеке бивају национализоване. Почетком шесдесетих година прошлог века долази до спајања ове три апотеке у апотеку „Карло Скацел“. А 1963. године апотека се сели у Драгошеву улицу. И данас она ради под тим именом и највећа је апотека у Апотексрској установи Пирот.

Формирањем Медицинског центра 1965. године апотека „Карло Скацел“ послује у оквиру Центра, а 1978. године апотека постаје једна од четири ООУР-а и има 35 радника.

Априла 1998. године у складу са Уредбом о плану мреже здравствених установа Влада Републике Србије доноси одлуку о оснивању Апотекарске установе Пирот.

Апотекарска установа Пирот обавља здравствену делатност на подручју три општине: Пирот. Бабушница и Димитровград.

Данас ради под именом Апотекарска установа Пирот и тренутно је запослено 54 радника.