Kada lekar prepiše escitalopram za lečenje depresije ili anksioznosti, mnogi pacijenti očekuju da će se osećati bolje već sutradan.
Realnost je ipak malo drugačija. Prvih mesec dana donosi niz promena koje nije uvek lako razumeti a efekti escitaloprama se ne manifestuju odmah, već postepeno, kroz nekoliko uočljivih faza.
Kako pacijenti ne bi lako odustali od celog procesa, važno je da razumeju kako on funkcioniše u svim svojim fazama.
U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta se dešava u vašem telu i mozgu tokom prve četiri nedelje terapije.
Prva nedelja: Telo reaguje pre mozga
U prvim danima uzimanja escitaloprama, organizam se suočava sa dovodom nove hemijske supstance i na nju reaguje brzo.
Lek isprva počinje da utiče na nivoe serotonina u mozgu, ali korisni efekti na raspoloženje još uvek nisu prisutni.
Umesto toga, mnogi pacijenti primećuju neke od sledećih efekata:
- Blaga mučnina ili probavne smetnje – obično prolaze nakon nekoliko dana.
- Glavobolja – često se javlja u prvim danima adaptacije.
- Pospanost ili nesanica – povremeni efekat koji se ne javlja kod svih.
- Blaga uznemirenost ili nervoza – iako lek treba da otkloni ove efekte, oni se mogu pokazati na početku.
Ove početne reakcije su normalne i ne znače da lek ne radi. To je jednostavno vaše telo koje se prilagođava novim uslovima. Stručnjaci iz različitih institucija, uključujući i kliniku Dr Vorobjev, ističu važnost redovne komunikacije sa lekarom u ovoj fazi kako bi se pratile reakcije i, po potrebi, prilagodila doza.
Druga nedelja: Mozak počinje da „prešteluje“ nervne puteve
Nakon sedam do deset dana, escitalopram dostiže stabilne nivoe u krvotoku i tada počinje pravo delovanje na nivou nervnih ćelija.
Elicea lek (komercijalni naziv za escitalopram) deluje tako što povećava raspoloživost serotonina između neurona, što pokreće niz daljih promena.
Mozak u ovoj fazi povećava broj serotoninskih receptora na ćelijskim membranama, poboljšava efikasnost prenosa signala između neurona i počinje da smanjuje hronični stres.
U drugoj nedelji većina neželjenih efekata već počinje da jenjava.
Neki pacijenti primećuju prve naznake poboljšanja poput malo više energije ujutru, ili manje izraženu anksioznost u određenim situacijama.
Međutim, veće promene u raspoloženju još uvek nisu tu.
Treća nedelja: Stabilizacija raspoloženja i energije
Treća nedelja često predstavlja važnu prekretnicu. Efekti escitaloprama postaju uočljiviji, mada još uvek nisu potpuni.
Pacijenti najčešće primećuju:
- Postepeno vraćanje interesovanja za aktivnosti koje su ranije voleli.
- Lakše ustajanje iz kreveta ujutru.
- Smanjen intenzitet negativnih misli.
- Poboljšan kvalitet sna.
Ipak, ova faza može biti varljiva jer će neki dani biti bolji, a neki lošiji. To je prirodan deo procesa oporavka i nije znak da terapija ne uspeva.
I u trećoj nedelji je važno nastaviti sa redovnim uzimanjem leka u istoj dozi i u isto vreme svakog dana.
Četvrta nedelja: Pravi efekti terapije postaju vidljivi
Kraj prvog meseca je period kada većina pacijenata konačno počinje da oseća stabilan napredak.
Mozak se u potpunosti prilagodio prisustvu leka, a promene u neurotransmiterskom sistemu sada donose konkretne rezultate.
Simptomi depresije i anksioznosti su znatno smanjeni, vraća se emocionalna stabilnost, poboljšava se koncentracija, i smanjuju se fizički simptomi stresa poput ubrzanog lupanja srca ili napetost u mišićima.
Pozitivni efekti poput ovih čine da mnogi pacijenti počnu da shvataju zašto je bilo važno izdržati kroz prvih nekoliko nedelja.
Ipak, potpuna optimizacija terapije još nije dostignuta jer to dolazi sa dužim lečenjem.
Šta očekivati u nastavku terapije (posle prvog meseca)
Nakon prvog meseca, terapija escitalopramom ulazi u fazu održavanja. Naredni meseci donose dalju stabilizaciju i pojačanje pozitivnih efekata.
Od drugog do trećeg meseca se može očekivati maksimalan terapijski odgovor, gde se pacijenti osećaju značajno bolje.
Nakon toga, u periodu od trećeg do šestog meseca stvara se konsolidacija poboljšanja, i smanjenje rizika od povratka na staro.
Na kraju, nakon šest meseci lekar procenjuje da li nastaviti sa terapijom ili postepeno smanjivati dozu
Preporučuje se da pacijenti ne prekidaju terapiju na svoju ruku, čak i kada se osećaju potpuno dobro.
Naglo prestajanje uzimanja leka može dovesti do povratka simptoma ili pojave tzv. sindroma povlačenja koji u proseku ima 15% korisnika antidepresiva.
Zaključak
Prvi mesec uzimanja escitaloprama je period velikih promena koje se dešavaju ispod površine, i nisu vidljive u svakodnevnom životu.
Terapija anksioznosti ili depresije zahteva strpljenje i poverenje u proces jer rezultati ne dolaze preko noći, ali kada dođu, mogu značajno promeniti kvalitet života.
Razumevanje onoga što se dešava u svakoj fazi pomaže pacijentima da ostanu motivisani kako ne bi prerano odustali.
Terapija anksioznosti je maraton, ne sprint, i prvi mesec je samo početak puta ka dugoročnom oporavku i stabilnosti.
Da li ste imali iskustvo sa uzimanjem escitaloprama? Podelite svoja iskustva ili postavite pitanja u komentarima jer vaša iskustva mogu pomoći drugima koji prolaze kroz isti proces.
Takođe, ako imate nedoumice oko terapije, obratite se svom lekaru ili psihijatru za individualizovane savete.
